Odlicna analiza, no kako u prvoj tabeli stoji da su u pitanju makroekonomski pokazatelji do 2011 tabela koja je u clanku tretira period samo do 2000te, ukolikoje medjutim, autor ucinio dostupnim vecu tabelu do 2011 bilo bi dobro prikazati je jer bi ona dodatno argumentovala rad.
Preporuke:
9
0
2
subota, 23 mart 2013 18:00
Božidar Maslać
Nažalost splet zlih namera i neznanja se nastavljaju. Danas smo u Novostima mogli da saznamo da se EPS-u namerno obara vrednost po ubrzanom postupku, o čemu je javno progovorio direktor Elektrovojvodine. Verovatnog zbog privatizacije ispod cene. Inače u istom broju je izveštaj revizora o nepravilnostima u Srbijagasu. A možete pretpostaviti firme kojih političara će dobiti poslove postavljanja cevi za Južni tok u Srbiji.
Preporuke:
13
0
3
subota, 23 mart 2013 18:41
..
Odličan članak, hvala NSPMu na ovakvim člancima i analizama, to je ono što Novu srpsku političku misao odvaja od drugih sajtova i novina.
Svaka čast autoru na podacima i umešnosti da to predstavi na svima jastan način.
Preporuke:
13
0
4
subota, 23 mart 2013 20:08
albanopolis
pokušajte ponovo da rešite vaše ekonomske probleme kolonizacijom kosova, ako smete, naravno!
Preporuke:
0
25
5
subota, 23 mart 2013 21:07
Akcija
Povodom kolonizacije Kosova, verujemo da ste vi vasem kolonizatoru podigli spomenik, nista na KiM nije vase ni sada jer je americko ni pre jer nikada vase nije ni bilo, molicete se vi jos da imate stepen samouprave kakav ste imali dok smo vas @mi kolonizovali@
ps. a i dosta imate osiromasenog uranijuma u organizmima od toga koji su vas @oslobodili@ a u stvari okupirali i pljackaju vas a to nisu Srbi
Preporuke:
19
0
6
nedelja, 24 mart 2013 00:08
seljak bezemljaš
Tekst bi bio savršen ako bi uzeo u obzir stvarno stanje privrede socijalističke Jugoslavije.
Moraju se razvejati bajke da bi smo se suočili sa sobom.
To nije bila privreda koja je "imala teškoće" već nešto neodrživo.Devedesete služe da se pokrije golotinja.
Polovina našeg izvoza bila je vezana za Sovjetski Savez. Uglavnom je to bila konfekcija,obuća.Plaćanje kliringom.
To nismo mogli prodati nigde zbog cene i kvaliteta.
I da se nije srušio SSSR, MI BI SMO IZGUBILI TO TRŽIŠTE
Naše su mnoge fabrike bile projektovane za izvoz u SSSR I SVE JE TO PUKLO SKORO U TRENU.
Iza toga se rušilo školstvo,zdravstvo,kultura...
Vlast je kao i sada izvodila trikove da bi ostavila privid napretka.
Pa se pravio Dom zdravlja za koji se znalo da neće biti medicinskog materijala i da će sama zgrada biti trošak.
Jedan od trikova je bio Kuvajtski kredit osamdesetih godina. Sada je to zaboravljeno ali došlo je do sukoba onog pokrajinskog rukovodstva koje je palo od jogurta i radnika i rukovodstva fabrika.
Preporuke:
6
1
7
nedelja, 24 mart 2013 00:38
seljak bezemljaš
nastavak
Država je pare potrošila, dala fabrikama dinare a zadužila ih u devizama, što je izazvalo otpor. Važilo je IZVOZ PO SVAKU CENU.
TO JE VODILO SUKOBIMA I MNOGI OD TIH IZVOZA LIČIO JE NA CIRKUS.
fABRIKA KABLOVA ZA STRUJU IZVEZE U NEMAČKU KABLOVE
"PO SVAKU CENU" TO OTKUPI "NAŠ" ČOVEK U MINHENU I ONDA STOTINE RADNIKA I TURISTA U MINHENU KUPUJU TE JEFTINE KABLOVE I VRAĆAJU U ZEMLjU I TAKVIH PRMERA IMA KOLIKO HOĆETE.
Mi jednostavno nismo imali proizvod koji je bio konkurentan na svetskom tržištu.
Bili smo preskupi i nekvalitetni. PREVIŠE UTROŠENE ENERGIJE,PREVIŠE UTROŠENOG RADA I MATERIJALA.
TO SE LAKO MOŽE PROVERITI.
Naša upravljačka struktura nije imala šansu da se drži ekonomskih principa. Kreativnost je bila blokirana.
SVIH GODINA SANKCIJA IZVOZILA SE ROBA AKO STE ISPUNjAVALI USLOVI CENE I KVALITETA.
Naplata nije po mom iskustvu mogla da bude u američkim dolarima ali su se uplate bet problema vršile u nemačkim markama. Korespodentska banka je bila DOJČE BANKA.
Preporuke:
5
1
8
nedelja, 24 mart 2013 10:38
teletabis
Hteo bih da primetim da sve ovo sto smo prodali, upropastili i jos prodajemo uradjeno je u vreme SFRJ (ovo vazi za sve republike). Ako su krediti i uzimani barem se vidi i gde su troseni, sto se za zadnjih 20 godina tesko moze reci.
Zemlja koja pravi brodove, avione, podmornice, automobile i kamione sigurno nije industrijski nerazvijena zemlja, SFRJ je to sve proizvodila i prodavala i inostranstvu. Cinjenica da samo od poljoprivrede Srbija ne moze da zivi.
Preporuke:
4
0
9
nedelja, 24 mart 2013 11:15
seljak bezemljaš
Ako hoćemo da krenemo putem oporavka mi moramo znati
sa kakvim smo malo je reći slabostima ušli u "devedesete".
U ostalom te "devedesete" služe da bi se napravila magla. Dobro dođu da razmišljanju i logici neskloni umovi liče na umne ljude. Što je dobar teren za kvarne i neodgovorne i površne.
Početkom osamdesetih znalo se da privreda jedva diše.Između ostalog,postojao je višak od 30% veštački zaposlenih.
Sredinom šezdesetih pošlo se u reforme.Došlo je do velikog otpuštanja radnika.Mnoge velike firme otišle su u stečaj.To se zvalo prinudna uprava.Radnici su masovno otišli na rad u Nemačku i Francusku.
Reforma je prekinuta političkom odlukom, da bi se sačuvala vlast. I sve je bilo podređeno očuvanju vlasti. Da trošno trulo traje još jedan dan.
Kao da je cilj bio sahraniti se sa počastima.
Koristili su se razni trikovi.nastavak
Preporuke:
5
3
10
nedelja, 24 mart 2013 11:39
seljak bezemljaš
nastavak
Početkom osamdesetih davani su teško je reći da su to krediti. Prodajom banci deviza kupljenih na ulici svako je mogao da dobije kredit. Suština je da ste za kredit kupili 100 cigli, a otplatili 10 ili 20.
Svi su bili oduševljeni.
Narod što je mogao da zida kuće i vikendice.
SAMO NA FRUŠKOJ GORI IMA VIŠE VIKENDICA NEGO U CELOJ ZAPADNOJ EVROPI ZVRJE PRAZNE PUSTE SVEDOČE O LUDILU I PONOSNOG VLASNIKA I DRUŠTVA NIKO DA ANALIZIRA KAKO ZAŠTO I KOJE SU POSLEDICE.
Narod dakle ponosan.Vlast zadovoljna. Radi građevinska industrija.Odjekuje priča da smo mi pronašli najbolji sistem na svetu.
NIJE SPORNO DA SMO LIČILI NA TELETABISE PA NIJE ČUDO
ŠTO JE JEDAN TELETABIS KADA JE LUDILO STIGLO NA PLAĆANjE PRODAO BANKE ŠTO JE NAROD KOLIKO SE SEĆAM DOČEKAO SA ODUŠEVLjENjEM.
Evo kako je to izgledalo na primeru fabrke motokultivatora u Knjaževcu.nastavak
Preporuke:
4
3
11
nedelja, 24 mart 2013 12:04
seljak bezemljaš
nastavak
Fabrika je bila dobro zasnovana, tehnički dobro opremljena sa dosta dobrih radnika.
Njen opstanak, bio je moguć samo ako bi radila za izvoz.
Nikada to nije uspela jer se u tom pravcu nije ni razvijala. Ostalo je domaće tržište. Ono je veštački šireno tako što se kultivator čija je cena bila oko 1200 maraka prodavao kada mu je cenu inflacija snizila na 700 maraka.A prodaja je išla za već opisane kredite.
TAKO SE GUBILO NA SUPSTANCI I U FABRICI I BANCI I DRŽAVI. TO JE U FABRICI POTHRANjIVALO SVE ŠTO JE LOŠE
TOG VREMENA SE TELETABISI SEĆAJU SA NOSTALGIJOM
Kultivator je kada mu je cenu uništila inflacija, kreditom koji je bio poklon kupio onaj ponosni vlasnik vikendice od 500 metara kvadratnih da obradi
parče zemlje na svom kako je voleo da kaže "ranču"za koje je dovoljna motika.
nastavak
Preporuke:
4
3
12
nedelja, 24 mart 2013 12:39
seljak bezemljaš
nastavak
"RANČ" (ta reč sve kazuje)je zarastao u šikaru, sa vikendice popadao crep,kultivator zarđao u podrumu,prodata banka koja je davala kredite, fabrika opljačkana.
SVI SE SA NOSTALGIJOM SEĆAJU BIVŠIH DANA I MISLE ŠTA SE DESILO I KO JE KRIV.VAŽNO JE NAĆI "KRIVCA"
Posrećilo se vlasniku onog kultivatora i vikendice.
Ostvario mu se san.Delimično.Treba mu čitav dan da obiđe "ranč" kolima. kvare mu se polovna kola.
Izbegavajući da se organizuju kako valja, teletabisi su sedamdesetih došli na ideju da reše problem kupovinom opreme i mašina. Tehnologija bato rešava sve. To nisu mogli da isprate ni ni u fabrikama ni država sa svojom organizacijom. Pa su potrošene grdne pare a efekat je u krajnoj liniji bio negativan.
Mislim da se to sada dešava u poljoprivredi.
Sve ovo treba imati u vidu kod priče o našoj reindstrijalizaciji. nastavak
Preporuke:
3
2
13
nedelja, 24 mart 2013 13:01
seljak bezemljaš
nastavak
Ja nemam ni vremena ni prostora ni volje da sve ovo sredim i napišem bolje,ali sve naše analize beže od stvarnih uzroka zbog kojih smo propali.
Što naravno ne opravdava nikoga ko je koristio zle prilike.
Ako gledamo naš izvoz on je PO STANOVNIKU manji
četrdeset puta od nemačkog. Isto je i sa bruto proizvodom.
Isti slučaj je bio i sedamdesetih i osamdesetih i devedesetih. Sve biva gore kada se uzme u obzir da od toga što proizvedemo moramo i da jedemo i da se lečimo i školujemo..
Zaključak je da smo mi bili i ostali crna sirotinja.
Napravili smo 1945 društvo koje je našlo sebe u prevazilaženju one narodne ŠTO U MUZ TO U GUZ i u kome ako se dobro sećam retorike DINAMIKA UKUPNIH TROŠKOVA NE PRATI DINAMIKU TROŠKOVA POSLOVANjA što prevedeno znači VIŠE TROŠIMO NEGO ŠTO PRIVREDIMO Dosta je bilo.
IMAMO SVE USLOVE DA SE ORGANIZUJEMO TAKO DA STANEMO U RED ONIH KOJI SU NA VRHU SAMO OD NAS ZAVISI OMETAJU NAS ALI OMETAJU I DRUGE
.jpg)
Svaka čast autoru na podacima i umešnosti da to predstavi na svima jastan način.
ps. a i dosta imate osiromasenog uranijuma u organizmima od toga koji su vas @oslobodili@ a u stvari okupirali i pljackaju vas a to nisu Srbi
Moraju se razvejati bajke da bi smo se suočili sa sobom.
To nije bila privreda koja je "imala teškoće" već nešto neodrživo.Devedesete služe da se pokrije golotinja.
Polovina našeg izvoza bila je vezana za Sovjetski Savez. Uglavnom je to bila konfekcija,obuća.Plaćanje kliringom.
To nismo mogli prodati nigde zbog cene i kvaliteta.
I da se nije srušio SSSR, MI BI SMO IZGUBILI TO TRŽIŠTE
Naše su mnoge fabrike bile projektovane za izvoz u SSSR I SVE JE TO PUKLO SKORO U TRENU.
Iza toga se rušilo školstvo,zdravstvo,kultura...
Vlast je kao i sada izvodila trikove da bi ostavila privid napretka.
Pa se pravio Dom zdravlja za koji se znalo da neće biti medicinskog materijala i da će sama zgrada biti trošak.
Jedan od trikova je bio Kuvajtski kredit osamdesetih godina. Sada je to zaboravljeno ali došlo je do sukoba onog pokrajinskog rukovodstva koje je palo od jogurta i radnika i rukovodstva fabrika.
Država je pare potrošila, dala fabrikama dinare a zadužila ih u devizama, što je izazvalo otpor. Važilo je IZVOZ PO SVAKU CENU.
TO JE VODILO SUKOBIMA I MNOGI OD TIH IZVOZA LIČIO JE NA CIRKUS.
fABRIKA KABLOVA ZA STRUJU IZVEZE U NEMAČKU KABLOVE
"PO SVAKU CENU" TO OTKUPI "NAŠ" ČOVEK U MINHENU I ONDA STOTINE RADNIKA I TURISTA U MINHENU KUPUJU TE JEFTINE KABLOVE I VRAĆAJU U ZEMLjU I TAKVIH PRMERA IMA KOLIKO HOĆETE.
Mi jednostavno nismo imali proizvod koji je bio konkurentan na svetskom tržištu.
Bili smo preskupi i nekvalitetni. PREVIŠE UTROŠENE ENERGIJE,PREVIŠE UTROŠENOG RADA I MATERIJALA.
TO SE LAKO MOŽE PROVERITI.
Naša upravljačka struktura nije imala šansu da se drži ekonomskih principa. Kreativnost je bila blokirana.
SVIH GODINA SANKCIJA IZVOZILA SE ROBA AKO STE ISPUNjAVALI USLOVI CENE I KVALITETA.
Naplata nije po mom iskustvu mogla da bude u američkim dolarima ali su se uplate bet problema vršile u nemačkim markama. Korespodentska banka je bila DOJČE BANKA.
Zemlja koja pravi brodove, avione, podmornice, automobile i kamione sigurno nije industrijski nerazvijena zemlja, SFRJ je to sve proizvodila i prodavala i inostranstvu. Cinjenica da samo od poljoprivrede Srbija ne moze da zivi.
sa kakvim smo malo je reći slabostima ušli u "devedesete".
U ostalom te "devedesete" služe da bi se napravila magla. Dobro dođu da razmišljanju i logici neskloni umovi liče na umne ljude. Što je dobar teren za kvarne i neodgovorne i površne.
Početkom osamdesetih znalo se da privreda jedva diše.Između ostalog,postojao je višak od 30% veštački zaposlenih.
Sredinom šezdesetih pošlo se u reforme.Došlo je do velikog otpuštanja radnika.Mnoge velike firme otišle su u stečaj.To se zvalo prinudna uprava.Radnici su masovno otišli na rad u Nemačku i Francusku.
Reforma je prekinuta političkom odlukom, da bi se sačuvala vlast. I sve je bilo podređeno očuvanju vlasti. Da trošno trulo traje još jedan dan.
Kao da je cilj bio sahraniti se sa počastima.
Koristili su se razni trikovi.nastavak
Početkom osamdesetih davani su teško je reći da su to krediti. Prodajom banci deviza kupljenih na ulici svako je mogao da dobije kredit. Suština je da ste za kredit kupili 100 cigli, a otplatili 10 ili 20.
Svi su bili oduševljeni.
Narod što je mogao da zida kuće i vikendice.
SAMO NA FRUŠKOJ GORI IMA VIŠE VIKENDICA NEGO U CELOJ ZAPADNOJ EVROPI ZVRJE PRAZNE PUSTE SVEDOČE O LUDILU I PONOSNOG VLASNIKA I DRUŠTVA NIKO DA ANALIZIRA KAKO ZAŠTO I KOJE SU POSLEDICE.
Narod dakle ponosan.Vlast zadovoljna. Radi građevinska industrija.Odjekuje priča da smo mi pronašli najbolji sistem na svetu.
NIJE SPORNO DA SMO LIČILI NA TELETABISE PA NIJE ČUDO
ŠTO JE JEDAN TELETABIS KADA JE LUDILO STIGLO NA PLAĆANjE PRODAO BANKE ŠTO JE NAROD KOLIKO SE SEĆAM DOČEKAO SA ODUŠEVLjENjEM.
Evo kako je to izgledalo na primeru fabrke motokultivatora u Knjaževcu.nastavak
Fabrika je bila dobro zasnovana, tehnički dobro opremljena sa dosta dobrih radnika.
Njen opstanak, bio je moguć samo ako bi radila za izvoz.
Nikada to nije uspela jer se u tom pravcu nije ni razvijala. Ostalo je domaće tržište. Ono je veštački šireno tako što se kultivator čija je cena bila oko 1200 maraka prodavao kada mu je cenu inflacija snizila na 700 maraka.A prodaja je išla za već opisane kredite.
TAKO SE GUBILO NA SUPSTANCI I U FABRICI I BANCI I DRŽAVI. TO JE U FABRICI POTHRANjIVALO SVE ŠTO JE LOŠE
TOG VREMENA SE TELETABISI SEĆAJU SA NOSTALGIJOM
Kultivator je kada mu je cenu uništila inflacija, kreditom koji je bio poklon kupio onaj ponosni vlasnik vikendice od 500 metara kvadratnih da obradi
parče zemlje na svom kako je voleo da kaže "ranču"za koje je dovoljna motika.
nastavak
"RANČ" (ta reč sve kazuje)je zarastao u šikaru, sa vikendice popadao crep,kultivator zarđao u podrumu,prodata banka koja je davala kredite, fabrika opljačkana.
SVI SE SA NOSTALGIJOM SEĆAJU BIVŠIH DANA I MISLE ŠTA SE DESILO I KO JE KRIV.VAŽNO JE NAĆI "KRIVCA"
Posrećilo se vlasniku onog kultivatora i vikendice.
Ostvario mu se san.Delimično.Treba mu čitav dan da obiđe "ranč" kolima. kvare mu se polovna kola.
Izbegavajući da se organizuju kako valja, teletabisi su sedamdesetih došli na ideju da reše problem kupovinom opreme i mašina. Tehnologija bato rešava sve. To nisu mogli da isprate ni ni u fabrikama ni država sa svojom organizacijom. Pa su potrošene grdne pare a efekat je u krajnoj liniji bio negativan.
Mislim da se to sada dešava u poljoprivredi.
Sve ovo treba imati u vidu kod priče o našoj reindstrijalizaciji. nastavak
Ja nemam ni vremena ni prostora ni volje da sve ovo sredim i napišem bolje,ali sve naše analize beže od stvarnih uzroka zbog kojih smo propali.
Što naravno ne opravdava nikoga ko je koristio zle prilike.
Ako gledamo naš izvoz on je PO STANOVNIKU manji
četrdeset puta od nemačkog. Isto je i sa bruto proizvodom.
Isti slučaj je bio i sedamdesetih i osamdesetih i devedesetih. Sve biva gore kada se uzme u obzir da od toga što proizvedemo moramo i da jedemo i da se lečimo i školujemo..
Zaključak je da smo mi bili i ostali crna sirotinja.
Napravili smo 1945 društvo koje je našlo sebe u prevazilaženju one narodne ŠTO U MUZ TO U GUZ i u kome ako se dobro sećam retorike DINAMIKA UKUPNIH TROŠKOVA NE PRATI DINAMIKU TROŠKOVA POSLOVANjA što prevedeno znači VIŠE TROŠIMO NEGO ŠTO PRIVREDIMO Dosta je bilo.
IMAMO SVE USLOVE DA SE ORGANIZUJEMO TAKO DA STANEMO U RED ONIH KOJI SU NA VRHU SAMO OD NAS ZAVISI OMETAJU NAS ALI OMETAJU I DRUGE